Pismeni zadaci

SPo5BGI_036

Osoba koju volim

ocena vrlo dobar 4Dok sam bila mala, moj brat Petar Dabevski je dolazio u Beograd kod babe i dede. On je iz Gostivara. Kad bi tata pošao na posao, poveo bi mene u Beograd da se vidim sa Bukijem, kako ga zovemo sestre i ja. Posle mnogo godina, javili su mi da je došao. Otišla sam u grad,stajala ispred zgrade i čekala dedu da siđe. Prošlo je nekoliko minuta, nije silazio i počela sam da se plašim. Uzela sam mobilni i pozvala ga. Javio se i ja sam mu rekla da dođe po mene. Ali, on je odgovorio da me ispred zgrade već čeka brat.

Obradovala sam se, nisam znala gde se nalazim. Gledala sam okolo i videla dečka sa dugom, plavom kosom i krupnim plavim očima. Bio je sportski obučen, baš kao i ja. Nisam bila sigurna da je to on, ali kad se osmehnuo i pošao prema meni, nije bilo sumnje. Podigao me je i počeo da me vrti. „Jao, Buki, koliko dugo te nisam videla!. Hajdemo u stan”, rekla sam. Otišli smo u ujakovu sobu i pričali, pričali i pričali. Niko nas nije prekidao satima. Došlo je vreme da idem kući. Oboje smo plakali. Nije bilo fer što moram kući i što ćemo se, možda, videti tek za tri četiri godine. Bukija mnogo volim i nadam se da ću ove godine ići kod njega, u Gostivar. Ne mogu da čekam toliko godina da bih ga ponovo videla.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 5. razred Osoba koju volim SPo5BGI_036