Pismeni zadaci

SPo5BGIII_414

Događaj koji se dugo prepričavao

ocena vrlo dobar 4Kao mala devojčica volela sam da gledam vaterpolo utakmice sa tatom.

Jednog dana, na televiziji, za vreme istog događaja,čula sam ime jednog vaterpoliste, to je bio Viktor Jelenić, u to vreme jedan od popularnijih sportista. Dopalo mi se njegovo ime i znala sam, ako budem imala brata, da ću mu dati to ime. Posle nekoliko dana mama i tata su mi rekli da ću dobiti batu. Mojoj sreći nije bilo kraja, jedva sam čekala da mama ode u porodilište i rodi ga. Mamin stomak bio je sve veći. Moj Vića je rastao. Svake večeri, pred spavanje, poljubila bih mamin stomak i tako mu poželela laku noć. Došao je i taj dan, mama je otišla u bolnicu. Te noći nismo spavali ni tata, a ni ja.

Konačno! Ujutru oko šest i dvadeset tati su javili da je dobio lepog i zdravog sina. U tom trenutku bila sam srećnija nego ikada. To nije moglo proći bez slavlja. Uveče kuća nam je bila puna gostiju. Svi su bili srećni. Pevalo se i igralo do zore. Dugo sam ostala budna, ali umor me je ipak savladao. Odjednom glava mi je postala teška, bolele su me noge i to je bio znak da mi se spava. Ujutru sam ustala rano, tata me je obukao i krenuli smo po mamu i bebu.

Kada sam ga videla, odmah sam znala da je moj bata. Bila sam jako uzbuđena, prosto nisam znala šta ću da radim od sreće. Te večeri ja sam ga okupala, kao prava starija sestra.

Od tog trenutka postali smo nerazdvojni. Viktor sada ima sedam godina, a ja jedanaest, ali bez obzira na to, ovog događaja se uvek rado setim i uživam dok pričam o njemu.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 6. razred Događaj koji se dugo prepričavao SPo5BGIII_414