Pismeni zadaci

SPo6BGI_150

Doživljaj koji ću dugo pamtiti

ocena odličan petPredvečerje, pre možda dve ili tri godine, ne mogu tačno da se setim. Iza nas je bio lep i vreo dan. Tata se spremao kao da će na neki dug put, gde nema hrane niti vode. Mirno je punio ranac, a ja sam ga gledala sa velikom znatiželjom i neumorno zapitkivala kuda će odjednom, sa kim ide, koliko ostaje i tako redom. Umesto odgovora na sva ta pitanja, jednostavno mi je samo ponudio da krenem s njim. Sva srećna i uzbuđena ja sam prihvatila. Moja mama, međutim, nije bila toliko oduševljena tom idejom, ali je na moje insistiranje popustila. Tati je rekla da me dobro pazi, a meni da slušam tatu. Uskoro nam se pridružio i naš komšija koji je imao još veći teret na leđima od tate i lovačku pušku. Taj detalj mi se nije svideo, ali nisam htela da odustanem od zagonetnog putovanja.

Išli smo putem koji vodi ka njivama i šumi, a iza nas je ostajalo selo, kuće i ljudi. Ponekad bih se okrenula iza sebe, nesigurna u svoju želju da nastavim putovanje, ali nisam želela to da izgovorim. Pratila sam tatu i komšiju. Pričali su neke lovačke priče, koje ja ne volim da slušam, jer ne volim lov i ne razumem zašto ljudi imaju potrebu da ubijaju životinje. Zapravo bih zabranila lov, da samo mogu.

Noge su mi postajale sve tromije kada su moji pratioci konačno objavili da smo stigli. Sa dve strane nas je potpuno zaklanjala šuma, gusta i prilično strašna. Ispred nas prostiralo se polje kukuruza sa mladim klipovima od kojih mi je polazila voda na usta. Pozadi vinograd koji počinje da zri. Mešali su se mirisi trave, grožđa, šume... Slušala sam ptice koje nikad ne ćute, uživala u povetarcu i posmatrala crvenkasto nebo i ogromno sunce na zalasku. Za to vreme tata i njegov pomoćnik su podigli šator, a ja sam želela još koji trenutak da uživam u onome što sam mogla da čujem, vidim i osetim.

Mom ugođaju je doprinela i večera u prirodi. Meso sa roštilja mi nikada nije bilo ukusnije, kao ni pečeni kukuruz. A tek grožđe... Dobro je da sam pošla...

Predstojeća noć u šatoru je, doduše, malčice pokvarila popodnevno oduševljenje. Činilo mi se da će se svakog časa pojaviti nešto strašno i opasno, pa sam se privijala uz tatu kao beba, pitajući se kada će oni morati izaći zbog tog glupog lova i kako ću ja ostati sama u šatoru, možda pre svitanja. Tek tada mi je bilo jasno zašto mama nije bila baš oduševljena mojim polaskom. Svaki šum mi je bio strašan, jedva sam nekako zaspala.

Ipak, jutro je popravilo sve. Sunce, ptice i zrikavci su oterali onaj strah, opet sam osetila radost i uživanje u vidicima i raskoši netaknute prirode. Ponovo sam bila srećna što sam pošla i zato čuvam u sećanju to neobično iskustvo.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 6. razred Događaj koji se dugo prepričavao SPo6BGI_150