SPo6BGI_463

Želim da zaboravim

ocena odličan 5U životu postoje stvari i događaji koje bismo rado zaboravili. To su trenuci tokom kojih smo uplašeni i zabrinuti.

Tokom letnjeg raspusta, svakog popodneva, dolazili su drugovi u moje dvorište da se igramo, a najviše smo voleli da igramo fudbal. Jednom smo se okupili, podelili u dve ekipe i počeli igru. Moj brat je bio na golu. U toku igre jako sam šutnuo loptu ka golu, moj brat je dočekao rukom i udario i onda počeo da viče. Plakao je i vikao na mene. Shvatio sam da se povredio i uplašio sam se. Pitao sam ga da li ga boli, a on je počeo još više da plače. Od straha i brige i ja sam zaplakao. Roditelji nisu bili tu, pa sam pozvao dedu. Uznemirio se kad je video Miloša i počeo da viče na obojicu. Ja sam i dalje plakao i zapitkivao da li je Miloš dobro. Deda ga je odveo lekaru, ispostavilo se da je Miloš polomio ruku. Osećao sam se loše, a i Miloš me je okrivio. Nisam znao hoće li mi oprostiti.

Posle nekog vremena Miloš se odljutio i sve se vratilo na staro. Iako želim da zaboravim ovaj događaj, mislim da ću ga se sećati celog života.