Pismeni zadaci

SPo6BGIII_144

Divila sam se veštim rukama

ocena odličan pet„Biće ovo još jedan divno proveden raspust na planini“, pomislila sam kuvajući se u zagušljivom autobusu kao povrće u čorbi. A onda sam stigla u prelepi gradić u podnožju planine Željin. Seoski autobus, kao da je iz pedesetih, odvezao nas je do šume. Staza kroz šumarak se pela uzbrdo, prema selu. Nismo mogli da zalutamo.

U selu se leti najviše radi. Ide se u vinograde, beru se kupine i maline, sakupljaju zreli plodovi u šljiviku. Svi vredno rade i veoma su vešti u tim poslovima. Seljani retko idu u prodavnicu. Sve sem brašna, ulja, šećera i soli proizvode sami. Moj stric je završio samo osnovnu školu, ali to mu ne smeta da popravlja razne stvari. Dozidao je kuću i štalu i često je sa alatom u ruci. Ume da peče rakiju. Moja strina je iz Švajcarske. Kad je došla na selo nije umela ni hleb da umesi. Sada pored ukusnog hleba, mesi i pite i kolače. Zna odlično da šije i plete i pokušava (bezuspešno) da me nauči da sebi ispletem džemper i čarape. Ima dve kćerke, Tanju i Sanju, obe su starije od mene, i sinove Dušana i Iliju. Ilija ima četiri godine i već pomaže u punjenju korpi mirisnim voćem. Moja baka je veoma stara, ali i dalje se bavi stokom. Kao mlađa čuvala je ovce na planini, a sad ih pusti u ograđeni travnjak. Brine se o kravama i teletu, živini i svinjama, svaka godišnje oprasi više od deset prasića. Kad joj dođu komšinice u goste, ona priča sa njima, a njene vredne ruke predu vunu. Od tog konca isplete nam čarape različitih boja.

U kući je mnogo vrednih i veštih ruku. Zato volim da idem tamo, da im se divim i naučim nešto korisno.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 6. razred Letovanja, zimovanja, planine, reke, sela SPo6BGIII_144