SPo6SPI_211

Kad zažmuriš i kad zaspiš

ocena odličan petBilo je veče. Sedela sam za stolom i razmišljala kako je čoveku kada je bogat, kada ima sve što poželi i što zamisli. Pokušala sam sebe da zamislim u najlepšoj kući na svetu. Sve je bilo lepo, samo sam znala da sve to ne bih imala ni u snu. Odvratila sam misli od toga i zagledala se u prozor. Polako su počeli da se razmiču oblaci i pojavi se pun mesec. Setila sam se knjige u kojoj sam pročitala da se snovi koje sanjaš prve noći od kada ugledaš pun mesec, ostvaruju.

Konačno sam legla. Došao je trenutak kada sve brige nestaju i kada nastaje svet mira i tišine. Oči su mi se sklopile i polako sam počela da uranjam u san. Odjednom sam se probudila u krevetu koji je bio daleko lepši i udobniji od mog. Bila sam začuđena. Kako sam spustila noge na pod, tako se začulo zvonce i nekoliko žena je uletelo u moju sobu. Jedna mi je poželela dobro jutro, druga mi je donela doručak, treća papuče, četvrta odeću … Nisam mogla da verujem. Šta god sam htela da kažem nisam mogla od silnog služenja. Kad su najzad otišle izašla sam iz sobe. Sve je bilo svetlih i veselih boja, mojih omiljenih. Počela sam da razgledam sobe. Prva soba bila je moj garderober. Bilo je svega od jednostavnih cipela do najskupljih haljina. Krenula sam dalje. Sledeća soba bilo je moje lično kupatilo. Bila sam oduševljena. Nalazila se tu još i biblioteka, soba sa računarima i televizorima, frizerski salon i sve ostalo što bi jedna žena mogla da poželi. Sišla sam niz stepenice koje su vodile u prizemlje. Prvo što sam ugledala bila je dnevna soba u sredini, a okolo su se nalazile prostorije. Bile su to sobe gde su živele moje kućne pomoćnice i sluge, kuhinje i prostorija sa stolom samo za mene. Gde god sam naišla, svi su ustali i poželeli mi dobro jutro. Više nisam bila začuđena, opustila sam se, sela za sto i razmišljala šta ću prvo da uradim. Izašla sam napolje i ugledala baštu punu cveća, a moja vila bila je lepša nego sto sam mislila. Ali u tom najlepšem trenutku, kada sam krenula ka garderoberu, na terasi sam začula ženu koja je pričala sa jednom mladom služavkom. Prisluškivala sam ih. Čula sam da pričaju o meni. Starija žena je rekla kako sam bila normalna osoba, ali da sam, od kako sam se obogatila postala drska, da me nije briga ni za koga, da mislim samo na sebe. Rekla je da sam svoju porodicu odbacila, da ne želim da im dajem novac, da sam prestala da ih viđam i da sada ljude ocenjujem po tome koliko novca imaju. Svi me u vili mrze samo se prave preda mnom, jer, ako bi bili drski, ili ako bi nešto pogrešili, dobili bi otkaz, a od toga žive. Rekla je da novac kvari ljude. Bila sam zgranuta ovim što sam čula. Pomislila sam: "Zar sam ovo zaista ja?"Ja sebe ovakvu ne poznajem i ne želim ovakav život sa ljudima koji me veštački vole i život bez prijatelja.

Tada sam se probudila. Shvatila sam da novac i bogatstvo nipošto ne zamenjuju ljubav i prijatelje. Ako je tekst iz knjige tačan, pokušaću na bilo koji način da sprečim da se dogodi ono što je na početku bio prijatan, a na kraju, vrlo neprijatan san.