Pismeni zadaci

SPo7BGIII_147

Među putnicima

ocena odličan petUlazim u autobus prepun ljudi. Napolju je vrelo, 35 stepeni, a unutra kao da je 50. Ni klima koju je vozač uključio ne pomaže. Žene mašu lepezama i žale se na vrućinu i na loš autobus, strepe da se ne pokvari. Pored mene sedi čovek kome, za razliku od drugih, ne smeta vrućina. Slušam muziku, slušalice su mi u ušima, autobus prolazi pored jednoličnog predela, polako padam u san. Odjednom me budi grubi glas.

-Baš je vruće, kaže čovek pored mene.

-Jeste, odgovaram.

-Da li ti smeta ova gužva i buka?

-Ne, navikao sam, uzdišem kao da se nalazim na najdosadnijem mestu na svetu.

Čovek je shvatio da ne želim razgovor i ućutao je. Mogao sam da spavam. Ne znam šta se dalje dešavalo, ali me je sat vremena kasnije probudila čudna buka motora. Stadosmo.

-Znala sam da će se ovo desiti!. Pokvario se!- vikala je žena u zadnjem delu autobusa.

U autobusu je postalo nepodnošljivo. Izašao sam, bili smo usred nedođije, čekali smo pomoć. Posle tri sata stigli su delovi, majstor i popravka. Ponovo putujemo, tišina je, svi spavaju izmoreni od vrućine. Slušam muziku i računam kad stižem kući. Putnici na stanicama izlaze i ulaze, vozač izbacuje i ubacuje kofere. Neko se probudi i pita:

-Gde smo?

Nije više toplo, prijatno je i mogao bih da se zauvek vozim. Odjednom se pojavi benzinska pumpa gde me čekaju roditelji.

-Ja ovde izlazim, kažem vozaču i autobus staje.

Uzimam stvari, pozdravljam se sa vozačem, autobus produžava put, mama i tata me grle.