Pismeni zadaci

SPo7BGII_496

Pejzaž moga sela

ocena odličan petHladno je. Iako je već stiglo proleće, duva jak vetar i nebo je sakriveno tmurnim oblacima, iz kojih neki put kane po koja kap kiše.

Iz mog dvorišta gledam u kuće koje me okružuju. Sve one liče, ali svaka ima svoju priču. Pored njih je drveće, neko još golo, a neko sa cvetovima koji mame mirisom. Na travi su se već pojavile bele rade i ljubičice, kao i maslačci.

Primičem se kapiji i mogu da vidim centar sela: par prodavnica, autobuska stanica, ambulanta… Vidim i neke ljude koji užurbano rade, par parkiranih automobila, kao i obične prolaznike. Svi oni izgledaju previše zauzeti svojim mislima i radom, pa i ne primećuju da ih neko posmatra. Put se beli dok po njemu gaze stope umornih putnika, a vetar podiže prašinu sa njega i nanosi je pravo u njihova lica. Počinje sitna kiša. Na glavu stavljam kapuljaču i nastavljam svoju šetnju, jer znam, kiša će uskoro prestati. Izlazim iz dvorišta i gazim po kamenitom putu pored moje kuće. Sa strane štrče grane drveća i tanke stabljike biljaka. Izlazim iz mog sokaka. Još kuća. retko koji kraj nije naseljen. Prolazim tako svuda: pored zgrada, livada, voćnjaka, njiva. Svuda srećem poznata lica i zastajem da ih pozdravim. Neki samo ćute, a neki pak veselo odgovaraju. Polako pada noć. Sijalice se pale.

Vraćam se kući i bacam još jedan pogled na selo. Sijalice i prozori, kroz koje izbija svetlost, izgledaju kao mnoštvo svitaca. Noćna svežina me ispunjava. Ležem u krevet umorna.