Pismeni zadaci

SPo7BGIII_420

„Sedefna ruža“ Grozdane Olujić

ocena odličan petSedefna ruža je predivna školjka koja je živela duboko na dnu mora. Maštala je da izađe na svetlost dana, vidi sunce, cveće i ostale lepote Gornjeg sveta. Ona nije umela da pliva, niti da korača, ali je verovala u čudo i ono se desilo.

Sedefna ruža nije jedina koja želi, koja mašta, veruje, sanja. Mnogo je takvih. Neko želi nešto novo, drugačije, a neko nikad nije zadovoljan onim što ima. Lepo je težiti ka nekom cilju, verovati u svoje ideale, ali ne treba preterivati. Treba uskladiti svoje želje i mogućnosti, prihvatiti stvaran svet oko sebe i svoje mesto u njemu. Mnogo je glasova sa strane, mnogo saveta, tuđih priča koje nisu uvek dobronamerne. Ribica je govorila Sedefnoj ruži samo o sjaju Gornjeg sveta i tako je joj još više unosila nemir. Koralnoj grani, međutim, Gornji svet je bila stena na kojoj je rasla, jer je bila zadovoljna svojim životom tu, gde jeste. Tek kada se Sedefna ruža okrenula sebi, pronašla je svoj svet i stvorila zrno bisera. Taj biser u njoj je sijao kao nada kod čoveka, koja nikad ne umire. Ali, nažalost, čuvajući svoje blago, ona se potpuno otuđila od sveta, od prirodnog okruženja, a i od svojih prijatelja. Nije razgovarala sa okolinom i smtrala je da joj niko više nije neophodan. Mislim da je to pogrešno shvatanje, da je to bežanje iz jedne krajnosti u drugu. Nije prirodno živeti sam, ne interesovati se za druge i za svet oko sebe. To je školjka skupo platila. Otkrivena je njena tajna, izvađena joj je duša, a ostala samo čežnja. Gornji svet je za trenutak zablistao, a onda pokazao svoju lošu stranu, za koju Sedefna ruža nije znala.

U životu nije sve ružičasto, ima i dobrih i loših strana. Ono što je važno, to je da svako razume i prihvati sebe i mesto u svetu. Tada će razumeti i druge. A to je osnova za ljubav prema životu i težnju da taj život bude još bolji, naravno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 7. razred Najzanimljiviji junak iz pročitane lektire SPo7BGIII_420