Pismeni zadaci

SPo7BGII_141

Kako zamišljam prostor po kome se kreće carević u potrazi za svojom paunicom

ocena odličan petVidevši kako babetina seče kosu prelepoj paunici i zao osmeh koji se širio po zadovoljnom licu starice, uplašena devojka u obliku ptice prelete preko mog dvora. Tada sam shvatio da se devojka neće vraćati, krenuo sam u potragu za njom ubeđen da ću je naći.

Nakon izvesnog vremena, kada su se na nebu pojavile sjajne zvezde kao igračice i njihov vođa mesec, ugledao sam prelepi dvorac koji je lebdeo. Na ulazu su stajala dva pauna kao kipovi, štitili su dvorac. Dvorac je bio okružen raznobojnom livadom koja je jednim svojim delom zalazila u šumu. Rosna trava, obasjana mesečinom, sijala je poput zvezda dok su na njoj spavale čudne životinje. Šuma je bila mračna, tajanstvena, sa visokim drvećem koje je imalo neobične cvetove na granama. Šumska staza bila je prekrivena gustom mahovinom poput najlepšeg tepiha. Na drugoj strani livade nalazilo se jezero po kome su plivali labudovi poput belih griva koje su se pri svakom pokretu rasprštavale. Umoran od puta legao sam da se odmorim.

Jutro je... Sve je bilo mirno i tiho, drugačije nego noćas. Raznobojna livada po kojoj su spavale čudne životinje, u stvari je obična, a po njoj zadovoljno pasu krave. Po jezeru su se veselo igrale patke. I šuma je bila drugačija, sunčeva svetlost se probijala kroz guste grane tako da nije bila toliko tajanstvena. A dvorac? Nije lebdeo, bio je na zemlji jednako veličanstven kao i sinoć, nisu ga štitili paunovi, već ljudi.

Zadivljen onim što vidim, ušao sam u dvorac. Pronašao sam devojku i živeo s njom srećno do kraja života.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 7. razred Najzanimljiviji junak iz pročitane lektire SPo7BGII_141