Pismeni zadaci

SPo7BGI_444

Jabuka na drumu

ocena vrlo dobar četiriIma mnogo godina kako su me zasadili. U početku su me ljudi stalno posećivali i brinuli o meni. Svakog dana bi dolazio neko iz obližnjeg sela i zalivao me. Bila sam presrećna zbog brižnosti ljudi. Čak su i deca bila strpljiva i nisu kidala moje grane i brala zelene plodove. Kako sam počela da starim sve se promenilo. Nikoga nije bilo briga za mene. Ne znam šta je dovelo do takvog ponašanja. Sada, kad god neko prođe pored mene otkine bar po jednu - dve grane. I deca su postala nestrpljiva, pa beru zelene plodove i pokušavaju da ih jedu. Pošto su plodovi kiseli, oni ih bacaju. Ne znam čemu ta netrpeljivost. Moja uloga je da rađam plodove, oni treba da se beru tek kad sazru, tada me manje boli, zato što znam da će oni nekome doneti užitak.

Kad se ljudi razbole doktori im kažu da im nedostaju vitamini, a oni neće da ih jedu, jer možda vide crva u njoj, a ne znaju vrednost takvog ploda. To znači da me nisu prskali modernim hemikalijama, već sam prirodna, lepa i zdrava.

Videću, šta će ljudi uraditi kada me više ne bude bilo. Da li će ih nešto podsećati na mene. Sigurno hoće. Bila sam drugačija od svih, bila sam orjentir u širokim, vojvođanskim poljima, bila sam persijskog kalema, „naherena“ na jednu stranu. Imala sam zelenobele cvetove, imala sam kiselo slatke plodove. Bože, kako sam bila lepa, mlada, zgodna, vredna.

Ali sve izbledi i sve nestane. I ljubav i sažaljenje. Sigurna sam da će posle mene ljudi saditi voćke ali se nadam da će one imati drugačiji život i da će se ljudi opametiti.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 7. razred Čari i ćudi prirode u mome kraju SPo7BGI_444