Pismeni zadaci

SPo8SPIII_220

"Ne može se živeti bez opraštanja"

(Ivo Andrić)

 

ocena odličan petJedna od najvećih hrišćanskih vrlina je opraštanje. Kada nekome oprostimo, važno je da to bude iskreno. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što će onome ko traži oproštaj biti lakše.

Ljudi opraštaju jedni drugima puno toga; to se radi još od pamtiveka. Kada neko uradi drugome nešto loše, ma šta to bilo, treba da traži iskreni oproštaj. Uz to, treba da se kaje za to što je uradio. Ipak, nije svaki put lako oprostiti. Ponekad treba progutati ponos da bi se tražio oproštaj, ali i da bi se oprostilo. Ponekad zaista ume da bude teško, ma koliko mi želeli da tražimo ili damo oproštaj. Kada od nekog zatražimo oproštaj, moramo imati u vidu šta smo uradili. Zbog toga, kao i zbog ponosa, ljudi se češće opredeljuju da sve ostane takvo kakvo je. Sa druge strane, opet, u ljudima kojima neko traži oproštaj, postoji strah da će se tako nešto ponoviti. Naravno, kada želimo da oprostimo, a ponos nam to ne dozvoljava, u nama je prava bura emocija i izmešanih osećanja.

Ipak, u toj igri najčešće pobeđuju osećanja jer su ona ta koja nam kroje život. Mada nismo toga u potpunosti svesni, ali tako je. Od svih ljudi na svetu, najteže je tražiti oproštaj od voljene osobe. Veliki strah, od toga da nam neko koga volimo, neće oprostiti, igra važnu ulogu. Nada i ponos i sve ostalo pada u drugi plan. Samo nam je bitno da dobijemo pravi oproštaj od prave osobe. Ako nas ta osoba stvarno voli, oprostiće nam, bez obzira na sve. Ali, naravno, ni to nije lako; neizvesnost sve otežava.

A šta sa onima koji neće da oproste? To je njihova stvar. To je njima na savest. Što je najgore, niko takvim ljudima ne može prebaciti jer imaju potpuno pravo na to. Oproštaj daje mir i onom ko ga traži i onom ko daje. Uvek je bolje oprostiti, nego čuvati to u sebi. Koliko god bili hladnog srca i koliko god bili ponosni, bez opraštanja se zaista ne može živeti.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 8. razred Zašto se ne razumemo SPo8SPIII_220