Pismeni zadaci

SPo8NSII_286

Sin i otac na pristaništu

ocena vrlo dobar četiriOd svih pripovedaka koje sam do sada pročitala, na mene je najveći utisak ostavila pripovetka ,,Sve će to narod pozlatiti”.

Često postavljam sebi pitanje: ,,Zašto se ružni događaji i stvari ponavljaju?”. U ovoj pripovetki je opisan slučaj vojnika, kazandžijinog sina, koji je u ratu ostao bez ruke i noge. Postao je prosjak. Često se srećem sa invalidima naših ratova i na našim ulicama. Neki od njih sede u svojim kolicima, bledi, prepričavaju svoje priče. Među njima je dosta mladih ljudi koji nikad više neće stati na svoje noge, živeti normalan život, trčati, baviti se sportom... Pred očima mi se često pojavljuje lik vojnika bez ruke kod semafora na ulasku u Beograd. Torbica mu je okačena oko vrata, prosi, moli za novac, za hleb koji ne može da jede svojim rukama. Mislim da država i društvo zaboravljaju na te ljude i da ne sme biti jedina nadoknada za život misao ,,sve će to narod pozlatiti”.

Lično verujem da će ,,sve to Bog naplatiti”, a meni neće biti teško da svakome od njih kažem ,,dobar dan” sa osmehom.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Osnovna Za 8. razred Posmatram ljude iz svoje okoline SPo8NSII_286