Pismeni zadaci

SPo7BGII_502

Tragika je deo životne istine

ocena odličan petBio je lep dan, ništa nije ukazivalo na tragediju koja će se kasnije desiti. Kada sam doručkovao, otišao sam sa tatom kod Miloša da bi tata popravljao traktor. Kada smo se vraćali, Miloš je došao sa nama kod mene. Tu su bili i moj stric Zoran i brat Goran. Goran, Miloš i ja smo otišli na sprat da igramo igrice.

Uključili smo kompjuter i startovali igricu. Igrali smo se oko pola sata. Za to vreme, u prizemlju su se događale uzbudljive stvari. Dok je Goran igrao, čuo sam galamu koja je dolazila iz prizemlja. Kada sam malo bolje oslušnuo, čuo sam da neko plače. Pogledao sam u Gorana i Miloša, koji su tu galamu takođe čuli. Skočio sam sa stolice i otvorio vrata. Potom sam se ponovo osvrnuo i bez reči izleteo napolje. Krajičkom oka sam video kako Goran skače sa stolice, i kako stolica odleće i udara Miloša. Sišao sam preskačući po tri , četiri stepenika. Za mnom je trčao Goran. Kada sam stigao do vrata kuhinje, video sam šokantan prizor: Moj otac je umirao! Stric Zoran ga je polivao vodom, a baba je zvala hitnu pomoć. Stajao sam na vratima, skamenjen i gledao. Ceo njegov život mi je prolazio kroz glavu. Baba me je prodrmala i rekla:” Trči, zovi čiku!”. Otrčao sam i pozvao ga. Pokušali su da pomognu mom ocu. Baba je zvala Vasu i Miru. Vasa nije bio kod kuće, ali Mira jeste. Posle minut, Vasa je stigao sa još jednim komšijom. Samo su me pogledali. Mira je dovezla auto. Mislio sam da ide avion! Izneli su tatu iz kuće, stavili ga u kola i krenuli za Beograd. Hitna pomoć nije htela da dođe! Kažu, ne bi došli ni za ministrovog sina! Iz kola su pozvali teču koji radi u Beogradskoj hitnoj. Oni su krenuli iz Beograda i sreli se sa mojima u Vrčinu. Ali sve je bilo uzalud!

Tata je umro!