Pismeni zadaci

SPo8BGIV_088

Kuda ide ovaj svet

ocena odličan petDevojka duge crne kose, krupnih crnih očiju, sedela je u parku. Sunce je menjalo svoje boje od žutih tonova do jarko crvenih i lagano nestajalo iza zgrade. Zapalila je cigaretu. Sedela je mirno, dišući duboko. Gledala je ka ulici automobile u ljude koji ubrzano prolaze.

Svi nekuda žure. Niko je ne vidi, niti ih zanima ta usamljena devojka na klupi. Momak iz crnog audija psuje nekog starca jer vozi sporo. Plavi dečak sa igračkom u ruci vuče mamu ka pesku u parku. Majka ga ni ne gleda, oči su joj crvene, izgleda od plakanja. Priča sama sa sobom: „Ostaviću ga, ne voli me, čim može da podigne ruku na mene i naše dete“. Žena sa viklerima u kosi otvara prozor i prosipa nešto iz kante kroz prozor napolje, pravo na neku devojku koja je psuje iz sveg glasa. Starica seda pored Nataše na klupu. Ona gasi cigaretu i baca ostatak. Starica počinje sa klasičnim pričama o tome kako su svi mladi nevaspitani. Kaže da je bila u autobusu i da niko nije hteo da ustane mladoj trudnici pa je morala ona. Stvarno, kuda ide ovaj svet??? Niko nikoga ne poštuje. Nataša i dalje sedi na klupi skrštenih ruku. Pali drugu cigaretu i razmišlja. Pored nje sad sedi čovek srednjih godina. Slep je i sam. Nosi štap i povodac psa drži u drugoj ruci. Sedi i ćuti. Čini se kao da oseća sve što i Nataša. Toliku mržnju, netrpeljivost i nerazumevanje među ljudima. Ćute oboje. Nataša žuri i oboje osećaju nešto teško u sebi, neko razmišljanje koje ih muči. Nataša više ne razmišlja o svojim problemima. O tome što je ostavio dečko i što će verovatno pasti godinu kao i što ne priča sa ocem. Razmišlja o tuđim problemima – ovog starca koji saučestvuje u bolu drugih ljudi. Razmišlja o ovom usamljenom čoveku koji izgleda tako nemoćno. Ne zna kako da mu pomogne, ni šta da mu kaže. Samo ćuti. U jednom trenutku čuje smeh. To je onaj mali plavi dečak. Sedi u pesku i smeje se sa mamom. I ona se smeje. Valjda je shvatila da ima divno dete, da joj je to jedina podrška u životu. Nataša gasi i baca drugu cigaretu u pesak. Nakon par minuta shvata šta je uradila. Ustaje i postiđeno uzima opušak cigarete i baca ga u kantu. Onaj čovek je ustao i na izlasku iz parka je. Stoji kod semafora. Nataša mu pritrčava i pomaže mu da pređe uli cu. On joj kaže samo : „Hvala“ i nastavlja dalje. A Nataša njemu :

„Ne, hvala Vama“.