Pismeni zadaci

SPo8KMII_166

Sećanja iz ranog detinjstva

ocena odličan petČesto se prisetim svog veselog ranog detinjstva. Ima toliko događaja, lepih i neprijatnih, ali više lepih. Dok mi baka priča o mome detinjstvu sama u sebi kažem: - Ah, vrati unatrag.

Imala sam dedu iz Beograda koji je rođen ovde. Na leto je dolazio da bere šljive u šljivaku. Često bih kao mala išla i pomagala mu. Uveče bi on uvek dolazio kod nas, šalili bismo se, smejali. Sa njim bi mi uvek bilo zanimljivo. Išla bih sa njim u šetnju, uvek bismo brali cveće i pečurke. Sve te dane provedene sa njim ću pamtiti. Svakog leta je dolazio. I kad bi dolazio uvek bih ga ja čekala.

Tata je ušao u kujnu posle nekog razgovora na telefonu. Sećam se da je rekao da neće doći. Ali, tata nije još ni završio rečenicu – ja sam se stužila. Bio je to šok – deda je umro. Samo sam prebledela, u srcu sam osetila jak bol – suze su mi same tekle niz lice. Nisam verovala. Želela sam da je ovo košmar iz koga tek treba da se probudim, ali – nije bio. Bio je 10. novembar, dan pred moj rođendan. A tako sam želela da on bude prisutan. Sutradan nisam mogla, ni želela rođendan da slavim. Bila sam u depresiji. Nisam mogla da verujem da se sve ovo doista i dogodilo.

Ali, život često zna da bude jako surov. I sada – uvek – mislim da je on u Beogradu. Mislim, ili to želim, jer sebe ipak ne mogu da prevarim. Uvek ću ga pamtiti. Samo mi je žao što se nismo oprostili.