SPo8KŽII_207

Decembarski školski dan

Decembar je. Dani su se skratili. Samo što se vratim iz škole, moram da učim, a mrak već pada i meni se spava. Moram da učim, ali, odjednom, pomislim na Novu godinu.

U glavi čujem: „Šta ćeš da obučeš za Novu godinu, ostalo je još malo vremena?“ Čujem i dalje glasove: „Kako misliš da popraviš ocenu iz matematike?“ Od tolike zbrke u glavi, počinjem da sanjam Novu godinu. 10-9-8-7-6-5- 4-3-2-1-0! Srećna Nova godina! Čujem i petarde i vatromet. Budim se. Uzimam matematiku i vežbam zadatke. Ali, u mojoj glavi trougao se pretvorio u haljinu, pravougaonik u cipele, a valjak u vatromet. Pustim da opet zadremam. Sanjam prodavnice odeće. Gle, čuda, u prodavnici nije bilo odeće, već knjiga iz matematike! Trgnem se iz sna i osećam grižu savesti. Opet vežbam, ali mi formule ne ulaze u glavu. Kako ću da naučim toliko stvari? A pismeni je već sutra!

Pala je noć. Sada ne mogu da zaspim, pa razmišljam o Novoj godini. Ništa nisam vežbala. Na pismenom dobijam tri. Uznemirena sam. Kako ću popraviti ocenu? U snegu vidim trouglove!?!?

• Sledeća