SPsIVKŽII_091

Moje molitveno i molbeno obraćanje Svetom Savi

 ocena odličan 527. januar. Hladno i snežno zimsko jutro. Sa obližnjeg zvonika razleže se ujednačen, blaženi zvuk. Miris tamjana, upaljenih sveća i pobožni žamor u crkvenoj porti budi u meni nostalgiju za starim vremenima.

U školama veselje, razigranost. Slavi se školska slava! „Zar se samo na današnji dan slavi Savino ime? Zar nije pravo pred Bogom i ljudima da ga se stalno sećamo, da se trudimo da makar malo živimo život sličan njegovom? Zar su uzaludne žrtve koje Sava prinese za spasenje celog srpskog roda, te smo posustali i zastranili na stazi pravednog i čovečnog života!? Gde nam je nestala ljudskost i briga o drugima?”

„ Sveti Savo, pomozi! Pomozi srpskoj deci da izrastu u čestite i poštene ljude kakav si i ti bio! Podaj nam, Savo, malo tvoje mudrosti i čovekoljubivosti, tvoje darežljivosti i bratske ljubavi, tvoje sposobnosti da miriš zavađenu braću i narode, čuvaš naše Srpstvo i voliš sve ljude: nesrećne, bolesne, siromahe, plemiće, vladare, starce i decu - sve podjednako! Pokaži nam, naš duhovni vođo, pravi put! Pokaži nam put istine i pravde, put znanja i odricanja, put bratstva i sloge! Prosvetli naše živote i ogrej nam srca toplim zracima Hilandarskog sunca! Vrati Srpstvo tamo gde su njegovi koreni i duhovni temelji! Podaj nam još Žiča, Studenica i Mileševa! Opismeni nepismene, izleči bolesne, podaj vid slepima i onima koji ne žele da vide, smekšaj najtvrđa srca, usreći nesrećne kao što si mnogo puta za svoga života! Ujedini pravoslavce, katolike, muslimane i Jevreje, sve tvoje poštovaoce, kao nekada kada se poklanjahu tvojim moštima u Mileševi! A srpskom rodu podaj mira, sloge, znanja, ljubavi, poroda i sreće.”

Mnogo je vekova, buna, nedaća i strepnji prošlo od Savinog rođenja i mnogo će ih još proći, ali njegov lik i delo ostaće prvi, pravi i jedini istočnik srpske države i duhovnosti.