Pismeni zadaci

SPsIIPOI_252

Putujući saznajemo

ocena odličan petČovek čitavog života saznaje, uči, otkriva... Uči o ljubavi i sreći, o razočarenju, tugi, izdaji i o prijateljstvu. Uči o predivnoj, neraskidivoj, potpuno nepojmljivoj vezi, tom osećanju prisnosti i iskrenosti koje ljude veže i čini beskrajno srećnim.

Spajale su nas samo školske klupe i strah od pismenih zadataka, spajale su nas šale kojima smo se smejali bez daha, ali posle sa čežnjom očekivane ekskurzije, nas spaja nešto jače i neraskidivo, snažno i večno, beskonačno i nepojmljivo, spaja nas drugarstvo kakvom smo se nadali pri prvom zajedničkom susretu. Ova ekskurzija naučila nas je mnogo i možda zauvek promenila.

Krenuli smo rano, ali je blistavi sjaj u očima bio dovoljan da pokaže radost dok smo polazili na dugo željeni put. Prelepi pejzaži mamili su nam poglede i svaki novi kilometar koji nas je udaljavao od kuće zbližavao nas je više i davao nam slobodu. Put je bio dalek, ali je monotoniju razbilo čavrljanje i široki osmesi na našim umornim licima. Pesma bi naš verni pratilac.

Na naše prvo odredište stigli smo oko podneva i dugo uživali u prirodnim lepotama Zlatibora. Uživali smo u opojnom mirisu planinske hrane i čistom planinskom vazduhu, divili se lepoti jezera koje predstavlja pravu turističku atrakciju. Mnoštvo kafića, prodavnica i restorana mamilo je živošću mnoge od nas. Sa setom smo krenuli sa Zlatibora, ali prepuni energije i avanturističkog duha, a prelep, sunčan dan odslikavao je naše euforično raspoloženje.

Na Taru smo stigli u ranim večernjim časovima opijeni lepotom prirode i divljinom koja u nama budi strepnju. Usledilo je potpuno opuštanje, bazen i brojni sportski tereni motivisali su nas da svaki trenutak provedemo zajedno. Kasnije večernje sate proveli smo u diskoteci. Ništa više nije bilo bitno, ni šta je danas, ni šta će biti sutra.

Sledećeg dana uživali smo u dvočasnovnoj vožnji Šarganskom osmicom koja nam je dočarala duh prošlosti. Posetili smo Drven grad na Mećavniku. Oduševljenje je izazvano ambijentom i atmosferom Kusturičinog grada. Ideja poznatog režisera da na originalan način predstavi našu tradiciju izazvala je snažne utiske kod učenika.

Poslednjeg dana ekskurzije bili smo pomalo setni, ali nismo dozvolili da nam tuga zbog odlaska skine osmehe sa lica. Posetili smo velelepno zdanje, srednjovekovni manastir Raču koji je često rušen, spaljivan i uništavan od strane tirana, ali vekovima prkosi kao simbol našeg pravoslavlja.

Šetnja Tarom, ozeleneli pašnjaci i borove šume, pogled na beskrajnu divljinu koja nas okružuje, ostali su za nama kada smo se zaputili ka ravnici Valjeva. Obilazak grada, šetnja pored Kolubare, spomenik jednom od najvećih imena naše književnosti, Desanki Maksimović, učinilo je da sa velikom čežnjom napustimo Valjevo. Dok smo, na putu za Požarevac, razmenjivali utiske, tek sveža sećanja na proživljene trenutke izgledala su nedodirljivo, kao da čine neki drugi svet, a mi smo krenuli u realnost.

Sačuvaćemo uspomene na nezaboravnu ekskurziju. Sećanje će vremenom izbledeti, ali će postojati plamen koji će tinjati u nama. Prijateljstva koja smo stekli, ljubavi koje smo pronašli i snovi koje smo zajedno sanjali, postaju deo naših duša i ostavljaju pečat u našim srcima.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za II razred Ekskurzije SPsIIPOI_252