SPsIIPŽOII_269

Strah

ocena odličan petStrah — čudna stvar. Loša osobina, ako se uopšte može svrstati u osobine. No dobro, šta god da je, loše je. Uništi mnoge planove.

Magla, mrak, vetar. Tama. Tama, koja je toliko jaka da te je strah. Želiš da pobegneš. Ne možeš. Pokušavaš, ali ne možeš. Tako čvrsto te drži i tera te da hodaš napred u nepoznato. Magla se šunja oko tebe, lagano, da je ne primetiš. Toliko je mračno da ti se oči skupljaju u jednu liniju u pokušaju da vidiš nešto. Naprežeš se. Moraš nešto da vidiš. Ne znaš šta je to, ali znaš da moraš. Plašiš se i napokon vidiš. Vidiš svet u kojem živiš, ljude koje poznaješ, ali to nije taj isti svet i to nisu ti isti ljudi, shvataš nakon nekoliko sekundi. Sve je nekako drugačije, izobličeno. Zašto te tera da to gledaš?! Ne želiš, plašiš se. Ružno je, strašno je, nije takvo. Ali, nakon korišćenja svog mozga u svrhu razmišljanja počinješ da shvataš da je sve to ustvari surova realnost. Ali kako je sada ovako? Kako ranije nisi video? Suočavanje sa strahovima. Sve je ove ranije bilo ovako, potpuno isto, izobličeno pred tobom, i ranije, ali ti si jednostavno bežao od toga. Gledao si, a nisi želeo da vidiš. Da vidiš koliko su ljudi sebični, koliko misle na sebe, kako gaze da bi došli do svog cilja, kako je svet surov prema svima, kako se greši a ne prašta se. Sve to imaš u glavi, u trenutku. Plašiš se. Razočarenje. Bol. Strah. Suze. Tuga. Strah. I ponavlja se. Plašiš se. Čega? Kako ćeš da živiš u ovom svetu, sa ovom ljudima? Prva pomisao ti je: Kako ću ja da živim sa tako sebičnim ljudima? A znaš da si upravo sada dokazao da si isti kao svi oni. Potpuno isti, sebičan. Da, jesi. Zato što si prvo pomislio na sebe, a ne na to šta bi uradio da nešto promeniš. Znam da sada razumeš. Šta, tvoj život gubi smisao? A zašto kriviš život, kada si ustvari ti kriv? Ti teraš svoj život da gubi smisao. Suprotstavi se. Pokušaj. Uspećeš. Odlučnost. Olakšanje. Upornost. Sreća. Osmeh. Ne plašiš se.