Pismeni zadaci

SPsIIIPŽOII_272

"Hakerov" dan

ocena odličan petBudim se, gledam u sat, šest i petnaest. Razmišljam, još jedan vreli letnji dan na pomolu da bude upropašten mojim vremenom provedenim za računarom. Šta korisno mogu danas da uradim? Ma ništa, sedeću i igraću Counter kao i obično. Kuvam bokal kafe, da ne zaspim... Za svaki slučaj.

Sedam za računar i palim igricu, ulazim na KGB-ov server i priključujem se ostalim izgubljenim slučajevima poput mene. Ne moram da brinem da me moji vide ovako rano na kompu, svi su na poslu. Ne bih mogao da trpim čitanje kako po ceo dan sedim za računarom dok su moji drugovi na bazenu i slično, pijem kafu. Zenice na serveru rade već punom parom. Kupujem pušku, po običaju kalašnjikov i uz to pancir, čisto da smanjim štetu. Možda i neku fleš bombu, možda imaju snajper. Kupiću... Za svaki slučaj. Bacam bombu i ulećem u prostoriju kao Rambo u filmu, kad bum, ubiše me. Nema veze, možda mi nije srećan dan. A da ja ipak ostavim ovo za kasnije. Ulazim na forum, pregledam ga polako i saznajem da sam dobio pristup serveru. Postao sam Hed admin, najsrećniji dan u životu. E kako sad, hiljade linija kodova stoji ispred mene, a ja onako širokih zenica gledam u njih kao u egipatske heroglife. Pokušavam da koristim Gugl, ništa... Ne vredi... Samo saznajem da su to kodovi iz programkih jezika kao C++ i slični. To je za mene bila viša matematika. Počinjem sve više i više da se raspitujem oko toga, kradem tuđe kodove, uklanjam greške i pokušavam da uđem u štos. Server za koji sam zadužen jedva da ima igrača, to je moralo da se promeni. Kako promeniti? Razmišljaj Filipe, razmišljaj. Pa da, prosta reklama. Pretražujem svaki gaming community i reklamiram na svakom mogućem mestu, čak i tamo gde je zabranjeno. Osvrćem glavu i gledam u sat, tri popodne, sad će moji sa posla. Opet će proći ista priča, da sam tek ustao, nešto se dogovarao sa drugarima i seli da igramo igrice... Nestalo mi kafe, vreme za novi bokal. Pijem šoljicu po šoljicu... Zovu me napolje, ali se izvlačim na obaveze po kući i govoreći im da ću kasnije. Nastavljam sa divljim širenjem svog znanja o programskim jezicima, runck servera raste. Uspevam, ali je konkurencija prevelika. Kroz mozak mi kruži milion informacija, već pao mrak. Da izađem malo napolje? Ma ne. Nastavljam. Koristim svoj internet protok da obaram servere konkurenciji jakim DDOS napadima, ali ne mogu to raditi večno, server raste. Moj nivo sreće? Neprocenjiv. Već na nekim forumima primećujem žalbe na obaranje servera napadima hakera. Vau, postao sam haker! Možda da se smirim? Ma ne, ne mogu da me provale. Kada odjednom shvatam da sam i sam postao meta, nekako su upali u moj e-mail i izbrisali sve sa servera. Moj rad i trud. Sve je propalo, u deliću sekunde i nepažnje. Moj ceo svet... Srušen... Oblačim se i krećem napolje, sedam sa drugarima i prepričavam im svoj dan, svi me gledaju onako izbečenim očima i jedan mi govori: „Pa ti nisi normalan“!

Tada sam odustao od svega što ima veze sa hakovanjem i ilegalnim internet poslovima, smirio se što se tiče vremena provedenog na računaru, naučio osnove kodiranja programskih jezika i od tada legalno održavam jedan server preko koga i profitiram... Preko svog plugin. Na kraju je ipak vredelo...

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za III razred Volja i napor prethode uspehu SPsIIIPŽOII_272