Pismeni zadaci

SPsIIIZRII_336

Beg od dosade

ocena odličan petZvoni budilnik. Tromo dižem glavu sa jastuka. 7 : 20. Ponovo spuštam glavu na jastuk i vraćam se nazad u zemlju snova iako znam da bi za 10 minuta trebalo da krenem u školu. Ođednom prekrivač pada sa mene, a strogo lice moje majke stoji pored kreveta.–Zakasnićeš u školu!!Pa je l' ti znaš koliko je sati!?– grmi glas odozgo.Kao da je mene uopšte briga!

Ali ipak, sila boga ne moli, i ja se lenjo dižem iz svog toplog skrovišta. Oblačim se i spremam knjige koje je trebalo još sinoć da spremim, ali me je mrzelo. Bacam torbu na leđa i stavljam slušalice u uši. Dok obuvam patike, mama mi nešto govori, ali ja je ništa ne čujem. “American Idiot” se suviše glasno bruji da bih je bilo šta razumela. Krećem se sasvim bezvoljno do škole, te ustanove smora! Dolazim do vrata učionice. Zatvorena. O, brate, profesor je opet ušao pre mene, valjda me nije upisao!

Pokušavam da neprimetno prođem pored profesora, što mi i polazi za rukom, jer je okrenut ka tabli, a vlada strašna buka. Bacam torbu na pod i skidam jaknu. Vadim svesku i pernicu iz torbe. Moja drugarica iz klupe se već prostrla po stolu i zagnjurila glavu u torbu. Tromo spuštam ruke na klupu, a glavu na pernicu. Tako je rano! Zašto mora tako rano da se ide u skolu! i dok tako kukam, neodoljivi svet snova me doziva i ja mu se bez borbe prepuštam. U surovu realnost me vraća zvono. Jeee, kraj časa! Trljam sanjive oči i pomišljam kako bi sad moglo nešto da se pojede. Odlazim do obližnje pekare i stajem u dugi red da kupim kiflu. Divna, prelepa, topla kifla! Kako li se samo topi u ustima!

Vraćam se nazad u zatvorsku ćeliju i sedam u klupu. Poslednji zalogaj kifle je nestao u mojim ustima i sada slobodno mogu da nastavim da spavam! Stavljam glavu na tvrdo drvo i zamišljam da je ono jastuk. Ponovo zvono, jee, kraj je i ovog časa! Još samo 5 časova i idem kući da se naspavam k’o čovek! Drugarica me zove da idem sa njom do toaleta, ali me mrzi. Vraćam glavu nazad na klupu, i shvatam da je ovako isuviše neudobno, pa zato presavijam jaknu da bih od nje napravila divni, mekani jastuk!

Počinje i treći čas. I završava se. Jupi, veliki odmor! Protegla sam se. Tek sad sam se stvarno probudila. Napolju sija sunce i sa društvom odlazim da se prošetam po gradu. 15 minuta naravno, suviše brzo prolazi, i ja se ponovo vraćam na odsluženje robije. U naredna 4 časa pokušavam nekako da ubijem dosadu, pa zato igram igrice na telefonu, dopisujem se, pričam, žvrljam po svesci…

Napokon, kraj sedmog časa! Zivela sloboda! Uzimam jaknu i izlazim još pre profesora. Slušalice nazad u uši i pravac kući! Izuvam se i bacam torbu sa leđa. Nakon ručka odlazim u svoju sobu da pogledam još jednu epizodu “Marisol”. Sat pokazuje pola 5. Bacam pokrivač preko sebe i odlazim u idealan svet, u snove. Otvaram oči. 9 : 20. Krče mi creva i shvatam da je vreme da nešto prezalogajim. Uzimam ostatke od ručka i vraćam se nazad u svoju sobu da bih odgledala koju epizidu “Velikog brata” ili već šta ima na TV–u. Oko jedan, pola dva, gasim TV i oblačim pidžamu. Raspremam krevet i “bacam se u krpe”. A sutra, Jovo na novo!

Ovako izgleda dan većine učenika gimnazije.

Treba znati da čovek trećinu svog života provede spavajući. U toku 24 časa njemu je neophodno 8 sati sna. Za to vreme mozak obrađuje informacije prikupljene u toku dana, a mišići se opuštaju i odmaraju. Međutim, danas se sreće sve više mladih koji spavaju po 12, pa i više sati dnevno. Zašto? Odgovor je sasvim jednostavan – dosada. Dosada je prisutna u životu svakog čoveka, samo kod nekog više, a kod nekog manje. Da bi se rešili dokolice neki se bave sportom, neki se učlanjuju u sekcije, ali većina tinejdžera bira najlakši i najjednostavniji put – spavanje! Pa, tako prva dva, tri časa glava im se nalazi zagnjurena u školsku torbu, gde sanjaju slatke snove. Tek nakon toga se razbude, ali čim profesor krene da predaje, nastaje “smaranje”, i svet snova naspram pametovanja profesora izgleda mnogo primamljivije. Kada dođu kući, nakon pogledane omiljene španske serije, opet se bace u krevet, i tako svaki dan do u nedogled. Spavanje nije više samo sredstvo za odmor i opuštanje, spavanje je samo po sebi postalo cilj! Moja generacija misli: zašto bih se trzala da uradim bilo šta. Nije li jednostavnije samo leći u topao i udoban krevet i pustiti da život polako prolazi pored tebe!? Verujem da će se većina složiti sa mnom da je život kratak, pa zašto ga onda još više prekraćivati nepotrebnim lenčarenjem i izležavanjem!? Ima toliko toga zanimljivog i korisnog što može da se uradi!

PROBUDITE SE, LJUDI, Život vas zove!!

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za III razred Volja i napor prethode uspehu SPsIIIZRII_336