Pismeni zadaci

SPsIIIBGIII_326

Mirisna magla

ocena odličan petLežala je na stolu pokrivena belom tkaninom... Visile su cevčice povezane sa infuzijom i dopirale baš do njene desne ruke, u predelu lakta... Čulo se glasno „pip, pip, pip...“, dok je na crnom ekranu pored nje odskakala jedna bela linija, i pravila male, naizgled planinske vrhove... Videla je neku belinu pred očima, nešto što nikada pre nije osetila... Nešto uzvišeno, van ovog sveta koji je okružuje svakog dana. Belina poput izbledele filmske trake, koja ju je vraćala u detinjstvo, pa dolazila sve do sada...Do trenutka kada je začula zvuk sirene i vrisak svoje ćerčice koja je u tom trenutku ispustila svog medvedića na nekoliko centimetara od nje, svoje majke...

A zatim, kao kada projektor prestane da emituje sliku na platnu, gusta bela magla nađe joj se ispod kapaka, i jedino što je čula beše ono „pip, pip…“ Nije znala gde se nalazi, ali se osećala nekako spokojno... Iznenada osetila je neku svetlost koja je probijala iz te magle... zagrejala joj je bledo, ispijeno lice.. Odvojila se od tla... Lebdela je.. Osećala slobodno... Zvuk u sobi se pretvori u „piiiiiiiiiiiiiiiiiip“, i ona se okrete i zateče svoje telo u bolničkom krevetu, koje su okruživali dvojica lekara i jedna medicinska sestra.. delovali su užurbano, rastrojeno... Njoj to nije smetalo... Više nije ni bila u sobi..

Hodala je kroz svetlošću obasipano polje prepuno cveća... Mirisao je ljiljan, pretočen u jasmin, pomešan sa zumbulom, začinjen ružom... Daleko od nje stajala je jedna drvena, bela klupa, i činilo se da se nalazi u centru te beskonačne livade. Na toj klupi sedela je žena, sive, sede kose, sa mladalačkim pogledom i bistrim očima... „Mama“, reče žena toj baki na klupici, ni sama ne švatajući kada je tako brzo dolebdela do klupe.

„Zdravo Naomi“, uzvati joj Žena... „Tako je divno ovde.. I nije bolelo znaš?!“, tiho reče Naomi... „Mene jeste“, odgovori joj mati, provlačeći prste kroz kosu.. Na prstima su joj bile upletene vlasi kose, i baka se u tom trenutku našla skroz ćelava, sjajne glave pune stračkih fleka..

„Znam, mama, znam...“ reče joj Naomi, greći je... „Ali gde smo to mi??“ „Raj... Ovo je raj draga moja...“, reče joj... „Sedi pored mene..“

Naomi sede pored majke, gledajući u sunce koje je prelamalo svoje zrake na cvetnu poljanu.. Mirisalo je divno cveće.. Nešto poput Naominog mirisa iz mladosti čijeg se imena sada nije mogla setiti.. Niti ičega što je ostalo za njom...Samo je mirisalo to cveće, na tako maestralan način okićeno posmrtnim tamjanom…

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za III razred Moje misli i osećanja SPsIIIBGIII_326