Pismeni zadaci

SPsIIIBGII_323

U tvojim očima sam sakrila zvezde

ocena odličan petPogled joj beše prikovan za prozorsko staklo autobusa, i mada nije primećivala prizore koji su se neverovatnom brzinom smenjivali, osećala je da bi je svaki detalj grada kroz koji se vozila mogao podsetiti na njega. Prošlo je godinu dana od njihovog poslednjeg susreta, čini se previše. No ponekad odluke koje donosimo neophodne, i čak iako nikada nije želela da ode, nije postojao drugi način. Preselila se u drugi grad, daleko od njega i svih sitnica koje su podsećale na svet koji su gradili. Zaborav je morao doći, kao magla koja prekriva uspomene tako da deluju tuđe.

Ali evo je sada! Sedi u autobusu i svakom sekundom je bliže srcu koje kuca ritmom kao i njeno. Nije mogla obuzdati uzbuđenje koje je raslo, ruke su joj nekontrolisano drhtale. Pitala se da li još uvek nosi crveni kačket kao nekada, da li su mu oči i dalje boje neba. Skoro neprimetni osmeh pređe joj usnama kada je shvatila da silazi na sledećoj stanici. I da, ugledala ga je. Stajao je nedaleko od stanice dok mu je pogled lutao potrazi za njom. A onda su im se pogledi sreli i primetila je kako je posmatra sa iščekivanjem, kao da u tom trenutku niko sem nje i nije postojao na čitavom svetu. Njegovo prisustvo činilo je da ruke prestanu da joj drhte. Znala je da će sve biti u redu, moralo je da bude!

Pogledala je u njegovo nasmejano lice i tada joj nešto zapade za oko. U ruci je držao ružu jarko crvene boje. Bila je posebna, znala je, posebna iako možda postoji hiljade lepših, ali ova je bila od njega. Potpuno savršena u svojoj nesavršenosti.

„Hej!“, nasmešio se i poljubio je u obraz.

„Ej!“, uzvratila je, i na trenutak kao da nisu znali šta da kažu. Prošlo je toliko vremena, toliko izgubljenih sekundi koje su im mogle pripadati da više nijedna reč nije delovala odgovarajuće. Na kraju, on prekide tišinu.

„Ovo je za tebe, izvoli.“ I baš kada im se dlanovi dodirnuše, dok su se njeni prsti obavijali oko ruže, njegovo lice se približi njenom. Mislila je da će joj se noge odseći od njegove blizine. Njegov miris ju je opčinjavao. Uhvatila je sebe da mašta o tome kako ga ljubi... Podignuvši pogled do njegovog lica shvatila je da je posmatra i da se smeši. I još samo trenutak je vodio do toga da joj se ispuni želja koju je već mesecima sanjala. Gledali su se netremice i njihove usne se dodirnuše. Nežno, kao da bi bilo kakav pogrešan pokret mogao uništiti harmoniju koja se stvorila. Osećala se kao da su sami na svetu! I mogla je tako da stoji zauvek, ali se on odmače i sanjivim glasom izusti: „Hajde da prošetamo.“ Samo je klimnula glavom, ne mogavši bilo šta da izgovori.

Šetali su pored keja, držeći se za ruke. S vremena na vreme bi progovorili po neku reč, pokušavajući da nadoknade propušteno. U jednom trenutku osetila je kapljicu na svom licu, a posle sekunde ju je videla i na njegovom. Nasmejali su se. Počela je kiša! Zagrlio ju je opet, stežući je rukama oko struka. Osećala je samo jednu i najvažniju stvar: da je i dalje voli! Još nekoliko minuta su stajali zagrljeni dok je kiša padala po njima. Sklonio joj je kosu sa lica, nagnuo se ka njoj i prošaputao dve jednostavne reči koje su u tom trenutku bile najlepši dar za nju. „Volim te!“ Zažmurela je, nesposobna da se suoči sa stvarnošću koja je bila previše lepa. Osećala je njegove ruke i dalje na sebi i znala je da mu pripada celim svojim bićem. „I ja tebe“, tiho je uzvratila. Nastavili su da odmiču po kiši koja je sve jače padala, pretvorivši se u pljusak tako da su morali da potrče.

U trenu je postala svesna da trči, da je njegova ruka snažno obavijena oko njenog struka i da ne postoji ništa na svetu što bi menjala za ovaj trenutak savršenstva. Shvatila je da ma koliko daleko bili, ma koliko vremena prođe ti koraci koje su prešli zajedno nikad neće iščeznuti, ostaće urezani u njenom sećanju kao jedini period kada je zaista bila srećna. Bolelo to ili ne, znala je da će ga uvek voleti. „Jedina!“ Još jednom se nežno osmehnuo, a potom je privukao u zagrljaj, misleći da je ne može ponovo izgubiti samo ako je dovoljno jako stegne. Znala je da je sigurna.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za III razred Moje misli i osećanja SPsIIIBGII_323