Pismeni zadaci

SPsIVNGII_183

„Muzika je lirska paučina između srca i mozga“ (M. Krleža)

ocena odličan petDečak se pokrio preko glave šarenim pokrivačem. Ispod stepenica, na prvom spratu, njegova sestra vežbala je klavir. Dok se jutarnja svetlost probijala kroz stakla njegove sobe, pogledom je pratio boje koje su cvetovi i ptice na njegovom pokrivaču reflektovali. Video je kako šare plešu pod mekim tonom melodije, vođene lakim notama. Nošen bajkovitim spletom niti koji je vodio njegova čula, dospeo je na, za njega, savršeno mesto. Od tada, godinama je želeo da se tamo vrati.

Sestrinim stopama krenuo je za muzikom i o njoj stekao veliko znanje. Upoznao je čari instrumenta i susreo se sa raznim oblicima muzike. Umeo je to da ceni. Kada bi osetio sitne vibracije iz zvučnika ili pod prstima osetio ples žica, kao da mu je srce, zajedno sa njima, poigravalo. Nalazio je utehu u milom glasu pesme kada je tužan i, isto tako, slavio sa njenim milim ritmom. Muziku nikad nije površno shvatao, kao ni ljudi koji su ga okruživali, ali, nedostajalo je nešto. Onaj osećaj jedinstva, kada kao da se stopi sa morem zvezda, noseći u svojoj duši još bezbroj takvih, pročišćenih, spojenih pod velom muzike.

Jednog dana, dobio je poziv od prijatelja da ga poseti i upozna život u toj uzbudljivoj zemlji. Radovao se čarima te nove zemlje, kulturi, njihovoj muzici i običajima. Kada je napokon stigao, želeo je da se odmori od dugog puta, ali je u sobi koju je prijatelj namenio njemu bilo još troje ljudi. Ćutke je ostavio stvari i seo na pod pored čudnog, dugokosog muškarca sa crnom kutijom u krilu. Ljudi su međusobno tiho pričali na njemu nerazumljivom jeziku, pili čaj i povremeno se blago osmehivali. Sedeo je zbunjen, osećajući se neprijatno, gledajući kroz prozor u laki sumrak. Kada su im se njegov prijatelj i njegova devojka pridružili, misteriozni čovek je iz kutije izvadio instrument nalik na daire, a zatim je i ostalo troje uzelo svoje limene duguljaste instrumente i drveni, nalik na gitaru.

Počeli su tiho da sviraju, zvukovima koji kao da su prikazivali šum vetra. Čudni, nemi stihovi priča koje su instrumenti pričali mamili su ga zavodljivo, terajući ga da se izgubi u svojim mislima. Tople vibracije potekle su sa usana stranca do njega, kao sitan pesak, oslikavajući žegu pustinje kojom je lutao izgubljeni zvuk ploča. Bio je upleten slikama koje su mu sevale u glavi, dok mu se pesma prikazivala u obliku devojke koja je plesala oko njega sve intenzivnije pod krikom i hukom, dugim prstima grabeći njegovu dušu. Zatvorio je oči dok je osećao kako mu koža varniči a dlanovi peckaju, probodeni tankim iglicama. Tlo pod njim je isparilo, a on se osećao lakšim za hiljadu bora i očaja dok mu je srce punila ljubav i sreća, čista, beskrajna. Znao je da svi oko njega to osećaju.

Muzika se polako stišavala, a on se vratio u stvarnost, otvorivši oči pred prizorom osmeha na licima koja blistaju povezana istom tajnom.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za IV razred Miroslav Krleža SPsIVNGII_183