Pismeni zadaci

SPsIVZRI_330

Andrej iz sna ne zna za mene

ocena odličan petJedne sam noći usnio vrlo čudan san. Nalazio sam se u Zrenjaninu koji je bio podeljen širokom ulicom na gornji i donji grad. Nebo je bilo čudno, povremeno plavo, povremeno ljubičasto. Građevine su bile oronule, a iz pukotina u betonu rasla je trava. Šetao sam sa jednim poznanikom, koga nisam video više od godinu dana. On je, za razliku od mene, bio normalno obučen, dok sam ja imao samo ofucano ćebe na sebi. Šetali smo, povremeno prozboreći po koju reč.

Opširnije: SPsIVZRI_330

SPsIVNGII_185

Imam vere u sebe

ocena odličan petU životu čovek nailazi na mnoge prepreke. Neke je lako pobediti, a protiv drugih se treba mnogo više boriti. Međutim, šta god da se desi, čovek treba da bude uporan i da veruje u svoje snove, jer ako u nešto iskreno verujemo, ostvariće se.

Opširnije: SPsIVNGII_185

SPsIVKŽII_092

Lepe su ove godine u kojima otkrivamo svet oko sebe

ocena odličan 5Eh, tih osamnaest godina... ne znam samo iz kog razloga ih smatraju prekretnicom? Zašto su to godine u kojima ceo svet gleda u nas nekim drugim očima? Zašto baš one? Toliko pitanja, naizgled prostih i očekivanih, a ja i dalje, sa mojih punih osamnaest godina, ne znam odgovor... Na trenutak sam ponovo osetila kako mi se usne razvlače i pogled dobija neki čudan sjaj... srce mi je zalupalo i ponovo sam se našla, po ko zna koji put, na početku kraja. Da, da, taj osmi razred! Kada svaki pogled u odeljenju izaziva jedno lepo sećanje. Sva ona graja, sedenje u klupi sa simpatijom, prvi izazovi, nazovi „ozbiljnijih posledica”... ali sve to je ipak bilo praćeno nekom dozom tuge i pripreme za ono što sledi... kraj osnovnog školovanja.

Opširnije: SPsIVKŽII_092

SPsIVNGIII_181

Svakodnevica jedne osamnaestogodišnjakinje

ocena odličan petVruća kafa na staklenom stolu isparava belu paru mirisa mleka i šećera. Još jedno jutro dočekuje me svetlo raspoloženo zracima Sunca po izgužvanoj postelji. Kao kavaljer sa ružom, dozvoljava da se oduševim njegovim ponovnim prisustvom.

Opširnije: SPsIVNGIII_181

SPsIVKŽIII_094

Lepe su ove godine u kojima otkrivamo svet oko sebe

ocena odličan petHoću da plačem... Sada ovog prokletog trena. Hoću, ali ne znam kako da nateram suze da poteku. Da, ja ne znam da plačem. Oni mi nikada nisu dozvolili da naučim tu običnu stvar. Obasipali su me lažnim rečima, neiskrenim komplimentima, gledali me podrugljivo, smejali se licemerno. Kad god sam želela da zaplačem, oni su se javljali i govorili mi da ne smem, da to nije u mojoj prirodi. Govorili su mi: ˝Hej, da li ti znaš ko su ti koji plaču? To su kukavice i slabići, nesposobni da se suoče sa svojim strahovima, sa nedaćama koje nosi život. Njihove suze odraz su njihove nemoći. Svet je pun takvih, ne treba im još jedan. Ti nisi kao ostali, ti si nešto drugo, ti se razlikuješ od njih. Otkud ti ta ideja da možeš da plačeš? Smiri se, izbaci te gluposti iz glave, sedi tu i ćuti.˝

Opširnije: SPsIVKŽIII_094

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za IV razred Osamnaest mi je godina