Pismeni zadaci

SPsIVKŽII_099

Boje, mirisi i zvuci mog detinjstva

ocena odličan petSpokojni, bezbrižni dani, svakog od nas, ostaju poput kapi jutarnje rose na listovima belog sleza. Kap po kap te rose lagano, ali sigurno iščezava pod zracima sve upornijeg sunca, a dan je, još uvek, neizvestan. Čitajući Brankovu zbirku pripovedaka „Bašta sljezove boje”, setila sam se svog detinjstva.

Zapravo nisam ga ni zaboravila, još je tu, ali sve bleđe. Gubi se pred zaslepljujućom belinom budućnosti. Da li je to belina svetlosti i topline koju donose novi dani? Ili je to ona zastrašujuća praznina bez maštanja, nestašluka, opuštenih predaha, večeri provedenih u naručju roditelja, koji bi me probudili pre spavanja i pustili da sanjam tu čuvenu budućnost. Satima bi mi pričali, a ja pažljivo slušala lekciju morala, dobrote, poštenja i opet bih poželela još. Nakon svake odslušane lekcije, smatrala sam da sam spremna da iskoračim iz detinjstva, misleći da postoji nešto lepše od toga. Tek što sam se probudila i obrisala oči, novi je mrak koga donosi 1999-ta godina. Tada sam izgubila mnoštvo veselih boja iz svoje palete spokoja. Tog proleća su sve seoske trešnje, sočnije i poželjnije nego ikada, ostale netaknute. Večeri su bile puste, nije se čulo šuštanje tek olistalih krošnji drveća, gde se krio neki mališan i koji bi, ne tako retko, ispao iz krošnje, bivao uhvaćen i sledeći žmurio. Ponovo se razdanilo, polako se vratila vedrina u dečji život i javile su se nove ideje i nove dileme. Jedna od tih dilema zajednička je Branku i meni. Da li ostati iz malu, tihu, ali sigurnu i stvarnu vatricu kućnog ognjišta, onu što je grejala i dosad? Ili poći za tom dalekom, velikom, zlatnožutom i sjajnom mesečinom?

Mesec plovi iznad brda i lukavo mami da pođeš za njim, a podsvesno znaš da ga ne možeš stići i uhvatiti. To je večita potraga za nečim nestvarnim i neizvesnim. Valjda je u tome smisao života. I vredi pokušati, nekada je manji poraz lakši, nego poražavajuća činjenica da nismo ni pokušali. Ali polako... jer me plaši pomisao da ću jednog dana poput Branka i ja stajati kraj svog potopljenog detinjstva i pitati se kuda i zašto sam žurila? Šta sam pronašla, a šta sve izgubila?

Lagano pakujem prepunu kutiju dragocenosti i iskustava i uporno se trudim da je što kasnije zatvorim i ostavim u tajnom i skrovitom kutku na nekom tavanu. Tu istu kutiju prekrivenu prašinom i upletenu paučinom naći će neka devojčica koja će u mojim uspomenama pronaći sebe, a čije ću snove, nadanja, planove i očekivanja ja dobro razumeti.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za IV razred Boje, mirisi i zvuci mog detinjstva SPsIVKŽII_099