Pismeni zadaci

SPsIVNGIII_189

Ima nečeg divnog u tome što se živi

ocena odličan petStani! Da li čuješ zvuk violine koja pokreće sve oko sebe? Čuješ li taj smeh novorođenčeta, koje ne može da progovori, pa koristi smeh kako bi očaralo ljude oko sebe?

Znam da čuješ. Zato, ramisli koliko je život, u stvari, vredan, koliko je bitno da te svakog jutra probudi zrak sunca i pokaže ti da i ti pripadaš ovom svetu. Samo zatvori oči i zamisli da ništa od toga ne možeš čuti. Tada ćeš znati šta ti je život sve podario. Mnogo puta, razočarani u život, ne nalazimo put koji bi nas odveo ka sreći. Tada nesvesno sebi postavljamo retoričko pitanje „Čemu ovaj život vodi?“. Međutim, većina nas još nije ugledala lepšu stranu života. Kad bolje razmislim, to je teže od sagledavanja negativne strane. Jedan dokaz za to je sama činjenica što na televiziji svakodnevno možemo čuti o bolestima ljudi, videti kritična materijalna stanja i ostale nepogode. Pa zar takav jedan čovek u tome može videti dobar život? Nažalost, mnogo ređe čujemo stvari koje bi nas ohrabrile, koje bi nas pokrenule da ne odustanemo od onoga što želimo. Ljudi često imaju velika očekivanja, a ne razmišljaju šta se od toga može ispuniti. Zbog toga, često se susreću sa razočarenjem. Sama činjenica da svakog jutra možemo ugledati novi dan, koji će nas tiho dozivati da ustanemo iz toplog kreveta, predstavlja lepotu življenja. Zar nije sama vrednost života to što ne traje večno, što za hiljadu godina nećemo moći da se prepustimo tihom povetarcu, ili pak muzici koju nam ptice šalju, kako bi nam ulepšale dan? U stvari, jeste, ali malo ljudi to shvata. Kada govorimo o divnom životu, često nas to podseti na ljubav. Ona, kao i mnoge stvari, čini prijatan život. Uostalom, mnogi kažu da ljubav pokreće čoveka. Šta je, u stvari, divno u životu? Da li su to dve spojene ruke ili nekoliko toplih reči? Ne, divan život mogu činiti sitnice. Svako od nas se obraduje kada čuje lepu vest, a onda od uzbuđenja kaže: „Kako je život lep!“. To su samo četiri reči, a tako mnogo govore. Koraci, suze, smeh...stvari koje takođe čine život. Ne možemo biti surovi i tražiti dlaku u jajetu. Bez obzira što život za nas predstavlja dugu pustolovinu, naići ćemo na razne pustinje. U nekima nećemo naići ni na kap vode, dok već u sledećoj možemo ugledati izvor. Svaki sledeći korak može biti samo jedan korak više ka cilju, ali isto tako, može biti i ostvarenje cilja. Divan život, još jedna sintagma u nizu. A tako mnogo govori. Svako od nas može ugledati onaj divan deo života, samo je pitanje kolika je želja za tim.

Treba živeti svaki dan kao da je poslednji i uživati u svim čarima koje nam život pruža. Uostalom, u životu se vreme ne može vratiti kao na starom, zidnom satu, kome kazaljke već otkazuju. To zapravo predstavlja ono vredno i divno u tome što živimo.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za IV razred Boje, mirisi i zvuci mog detinjstva SPsIVNGIII_189