Pismeni zadaci

SPsIVNGI_175

„Prokleta avlija“ Iva Andrića — delo dubokog humanizma

ocena odličan petInspirisan bogatom tradicijom Bosne i svojim životnim iskustvom, u svojim književnim ogledima, pripovetkama, esejističkim radovima, romanima, Ivo Andrić mahom govori iz duše, afirmišući svoj lični pogled na svet, sažimajući ljudsko i pojedinačno u sveobuhvatni, univerzalni kontekst.

Pišući Prokletu avliju, Andrić je progovorio iskreno i duboko, ne samo kao politički aktivista i književnik, već i kao čovek koji se bori za pravdu, život, neograničenost mišljenja o ličnosti koja ne sputava, zataškava, umrtvljuje. Značaj Proklete avlije leži duboko u piščevoj misli koja je dugo zrela da bi nadahnuto predočila i, kroz svoje priče i naratore, objedinila srž života u okvirnu priču. U kontekst Proklete avlije smešteno je nekoliko sudbinskih priča koje, neposredno i nadahnuto, sa smislom i rešenošću, govore pripovedači. Iako njenu priču pripovedaju ljudi različitih ambicija i psiholoških preokupacija, njena lepota nije niukoliko time okrnjena.

Avlija, kao veliki tamni bezdan, nadvisuje sudbinu svojih zatočenika. Ona je gola, hladna, tesna, odlikuje zatočenost i bezizlaz onih koji se u njoj nalaze, ali, u širem smislu, ona je zatvor za sve one koji se u svetu, među ljudima, ograničeni društvenim konvencijama i nerazumevanjem, osećaju usamljeno i zatočeno. Ono malo golog neba i zemlje jedini je svet koji ona pruža, a ipak, za nju se vezuju mnoštvo ljudskih sudbina koje se svakim danom umnožavaju, smenjuju u jednu zajedničku reku, koja je baš kao život određena, podložna promenama, ali u okviru mračnih zidina. Najgori su dani kada nadođe jugo sa mora, možda ne zbog prevelikog smrada koliko zbog osećaja bespomoćnosti, da nema izlaza, da su svi koji u njoj završe osuđeni na avliju, izolovani, bačeni, primorani na neljudske uslove.

Kao politička institucija, avlija ima višenamensku funkciju. Ona odvaja od sveta ono što je loše, krivce i moralno posrnule, zatvara ih i kažnjava, s tim što je politika avlije kao i politika totalitarnog društva koje oslikava. Vođena geslom da „nema nevinih“, slika ljudsku nepravdu i političke izopačenosti. Da bi upotpunio sliku iščašenog društva, dočarao život u osami i nepravdi, Andrić je uveo nekoliko živopisnih likova. Karađoz i valija, kao predstavnici vlasti, izraz su sumorne perspektive i dehumanizovanog društva. Karađoz je lice i naličje zatvora. Njegova spoljašnjost potpuno odgovara spoljašnjosti avlije, a njegova surovost i izobličeni moralni kriterijum potpuno se saživeo sa životom osuđenika i zatvora. Čak i on preza od vlasti i političke zatvorenike ostavlja na miru. Nalik njemu, valija je potpuno dehumanizovana ličnost, ograničena u svojim stavovima i postupcima, gaji izrazitu mržnju prema knjizi, u kojoj, kao simbolu učenosti, plemenitosti, intelektualne razvijenosti, vidi opasnost, pa čak i bezvrednost. Nasuprot njemu i sumornoj svakodnevici vlasti kao beskrupuloznom organu moći, suprotstavljeni su Fra-Petar, Ćamil, Džem-sultan, Haim, Zaim, čije su sudbine neraskidivo povezane prijateljstvom i neopravdanim osuđivanjem, nerazumevanjem, ali i nadahnutom težnjom ka pričanju i priči kao oružju i potrebi sa kojom se bore protiv moćnika i vlasti. Njihova pojava, jako živopisne priče, obasjane su svetlošću, unose miran optimizam u pripovedni tok; balansiraju moć i surovost, s jedne strane, i dobrotu, plemenitost i slobodarski duh, sa druge.

Fra-Petar i Ćamil su razvijene ličnosti intelektualnih tokova, koje ljubav prema knjizi odmah zbližava i spaja. Iz njihovog prijateljstva pomalja se sudbina Džem-sultana u kojoj je oživljen motiv zavađene braće. Iako je vreme događanja pomereno vekovima, pisac dokazuje da nepravde i surovosti ima uvek i svuda i da nikoga ne štede. Pored njih, svojim živopisnim pričama zabavljaju Haim i Zaim. Pomalo komični, svako na svoj način beži od zatvorske učmalosti, motivisani odjekom zainteresovane mase ili strahom od progonitelja.

Izvan sveta Proklete avlije, osuđenika, nepravde i priča, nalazi se široko prostranstvo i Istanbul sa svojim svetlima čiji odsjaj užareno preliva nebo, slobodno i nesputano. Ona su izraz čovekove urođene težnje da izmeni svakodnevicu, da se podigne iz učmalosti i raširi krila slobode.

Vi ste ovde: Home Zbirka radova Srednja Za IV razred Ivo Andrić SPsIVNGI_175